Ogledalo 2000.-te

Februarski dan umoran i siv Skoro nepozvan; poziva da otvori oči. Sećanje na juče – dal’ je nekom kriv? I taj gadan osećaj da ga nešto koči.   Lice u ogledalu, dobro poznato Oči neme, mirne, spremne su za vidik novi. Za trošenje energije, da li vredi sve to Dugog očekivanje da se dese snovi?   Korak na ulici; šta će da se desi?

Zaslepljen od sunca, prepun novih nada

I opet očekivanje; poruku prenesi

Nekom tamo gore, ko ne zna da pada.

Da veruje? Suviše je nisko

Hodao po zemlji i slušao zvuk Jer čovek će shvatiti sve što mu je blisko Al’ za pravu istinu – veliki je muk.   Da spozna? Velika je žrtva Suze prolivene, nemir, jad i strah Jer na kraju čini se da je duša mrtva Da mu je čak blizak emocija kraj.

I na koju stranu sada da krene?

Dal’ je stvarno važan ugled, moć i broj? Večno u dilemi, neke mračne sene Okreću mu glavu, viču ”Marš!” i ”Stoj!”

Dragana Vignjević

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.