Category Archives: Everyday Life

学习挪威文

你好,各位亲爱的中国朋友们!

你是否打算留在挪威并在挪威找到满意的工作呢?然而你能否讲得一口流利的挪威文将决定你将来在挪威的发展是否顺利。如果你有学习挪威文的兴趣和需要,不妨加入我的学习小组,我会在最短的时间内以最合理的价格,帮助你掌握好挪威文,给你将来在挪威的生活工作打下良好的基础!
我现在提供两种学习小组的套餐:

第一种:按课时

第二种:按学期。

无论何种我都将按照每个学生水平和意愿因材施教。

主要教材:

初级“På vei”/ “Ny i Norge”

中级“Stein på stein”

高级“Her på berget”

价格:

每人价格 人组 六人组
60分钟节课 200挪威克朗 100挪威克朗
12节课学期* 2000挪威克朗 1000挪威克朗

*每节课90分钟, 一个星期两次
欢迎联系我!
微信:dralagana

Email : dragana@chinesetranslation.no

 

Cadence Community Spotlight: Dragana – Interview

Original Source: https://blog.talkbusinessanywhere.com/cadence-community-spotlight-dragana-2fb10eaf7b98#.c5yr705ox

Cadence Community Spotlight: Dragana

“Dragon” + “ana”, ya. The person is even cooler than the name, and this interpreter speaks Serbian, Chinese, English, Norwegian and Dutch

One of Cadence’s interpreters Dragana joins me for a fireside chat. We discuss normal things: everyday life, Ernest Hemingway, Salmon and Desert Island.

Dragana, let me first point out that Dragana is a ridiculously awesome name.

Thank you. Working in the professional world I often go by Lana, an international nickname that’s a bit easier to pronounce. Dragana is pronounced something like “Dragon + na” with a slight furling of the tongue on the Dr part.

Who is Dr(tongue furl)agana? Where are you from, how was your childhood, what are your interests?

I was born in Bosnia and grew up in Croatia and Serbia where I studied Chinese from 2000 to 2004. I have always been fascinated with languages, communicating is something I do well and I think I do it better than other things. As an interpreter you work with people, which is very enriching and also a good way to make a living. I see it as win-win on many levels. 😊

Why Chinese?

I was always interested in their exotic characters and Chinese philosophy. It was compulsory for students at my university to take two languages, I chose Chinese as my main area of focus and Dutch as a side project. So it would always be Chinese lectures in the morning and Dutch lectures in the afternoon and evening. I was even lucky enough to study in Belgium on scholarship for a bit. That being said the University of Belgrade was where I studied Chinese language and literature. At the same time I also became very passionate about journalism. I wrote for a local paper in Serbia while studying in 2002 and now I work as a freelance journalist for Chinese media in Norway. I was lucky enough that my Chinese teachers at Belgrade were very passionate about teaching and introducing Chinese culture to Serbian students. We did tai chi together in our spare time with our Chinese professors and made dumplings for Chinese New Year. After graduation I got a job offer to work as an English teacher in Fujian province so I moved to China in September 2005 and stayed there for a year until September 2006.

HSK?

I ended up taking the HSK three times, two of the three times while studying at Belgrade and the last time in China. After my time in China I returned to Belgrade where I worked for a few Chinese companies across various industries like telecom, building and trading.

You’re like a Serbian Swiss Army knife.

Yes…In 2009 I moved to Oslo. It’s actually interesting to note Norway and Serbia have a very good relationship dating back to WW II, Norwegian food is quite similar to food in the Balkans, especially the mountain areas in Croatia where I grew up. You know Eastern Europe is famous for meat and potatoes but Norwegian food is just as delicious!

I have had Norwegian food once before and all I remember is that it was incredibly sweet.

Not sure but that might have been the tyttebær sauce (English: Cowberry, Red Whortleberry, Lingonberry, Lowbush Cranberry, Mountaain Cranberry, Partridgeberry, Red Billberry, Rock Cranberry) with mashed rutabaga: its a traditional Norwegian Christmas dish usually served with lamb meat, sausages.

How was the switch from Serbia to China to Serbia to Oslo?

People here are so friendly and have a different way of thinking. Culture shock is quite normal when moving to a place you’ve never been before. It is most times unavoidable to experience culture shock and it is interesting to note that people moving to a new place often experience the same kind of psychological states known as psycho-stages: enjoying the exotic, glorifying the homeland and full integration.

It goes a little something like this: 1st year is falling in love with the exotic culture, 2nd year is glorifying your own country and comparing it to everything that you see around you and 3rd is full integration.

{Gurgle}. I have lived in Beijing now for 10 months so in two months I should technically be moving into the second phase of integration?

Well, you might feel culture shock here and there, that is natural. But you are from America, right? I believe you will not have a difficult task in finding something to glorify your country for, considering its natural diversity.

What types of journalism do you like to cover?

Culture, health, education and social everyday life because I think these are the most important. I have a lot of freedom and feedback for covering things I want to cover, I have only been here for 3 months and there is a lot of communication between me and the news agency. My colleagues and I often communicate in Chinese when preparing the articles but I write in English for Xinhua. That being said, Norway doesn’t have any toupee-turning stories, it isvery stable. There are no big breaking news stories. theres 10 political parties but it is nearly impossible to decipher the differences. In spite of the recent oil crisis as you know, the economy is good compared to the rest of the world and salmon prices seem to be eternally going up up up.

Any good Chinese food in Olso {gurgle gurgle} ?

YES! There is a place called Dinner which is the most famous Chinese restaurant, I believe! Chinese friends that live in Norway probably have other good suggestions about where to go to eat good Chinese food the first people that migrated from China to Norway, had to cater the cooking to the local palate. Actually the first migrants from China mostly started their own restaurants, and a lot of them are still around so you know it’s good.

I have been subconsciously steering the conversation back to food this whole time. I will try to get back on track but if I mention food one more time please tell me to shut up. Ok. What is it like working for Xinhua?

Its actually different than my prior journalistic experiences. Back when I worked in Belgrade as a journalist, I was a local there and worked full time. Now I work for a international agency in a foreign country, it is quite special. As for my side-hustle, I work as a part-time freelancer and we cover happenings that are of interest for foreign communities; for example there is an annual culture festival here in Oslo during August called ERAS where people from all over the world gather in the city center and show their traditional costumes and food from their home country.

Desert island: you can bring three books with you on a desert island and those will be the books you will read for the rest of your life, what are they and why?

OOo, tough question as I am constantly reading. 1. Ernest Hemingway (for his short stories and even shorter sentences), 2. something psychology (not the self help kind, something more professional, maybe how the human psyche works), 3. third book could be something of a female author I really like, her name is Marija Jovanovic, she studied psychology as well and has a beautiful writing style. She knows how to express her self through only a word of two, something like Hemingway, but also uses long sentences. I could say that I like to read Hemingway because of his journalistic background and Jovanovic because of her psychology background — might be that is what makes me so connected to them when I read their work.

Cadence

Talk business, anywhere

When you are doing business in China, why not hire the best China interpreter in your city? With Cadence, Chinese translation services and Chinese interpretation services is as simple as a click. Get automatically matched with the best interpreters and translators in the world, like Dragana ☝️.

“Deklaracija o pravima coveka” – Dragan Babic (1994.)

“Tvoje doba je presudno.Tebi možda nije.
Tvoja prava su izbor, sumnja, znanje, ljubav, kretanje.
Tebi, možda, to nisu nikakva prava.
Tvoje obaveze su iste.
Tebi možda nisu.
Drugi su pakao. Ali, i ti si njima.
Znanje je dosadno i glupo. Tebi, možda nije.
Neznanje je još dosadnije i gluplje. Tebi možda nije.
Ne postoji nikakvo drugo doba, drugi život, druga prava. Postoji samo ono što činiš sada.
Ti možda misliš da postoji posle. Drugi misle da posle ne postoji ništa.
Niko nema prava da ti naplaćuje život, da ti preti, da te muči, da te laže i da krije od tebe da moraš da se braniš verom u sebe i ono što voliš, onim što je lično, tvojim imenom i prezimenom i osobenim znacima.
Ti možda misliš drugačije.
Ako nije kretanje do smrti po sopstvenom izboru, život je tupo tapkanje u mestu do smrti.
Ti možda misliš drugačije.
To su tvoja prava.”

Dragana`s Articles for “Xinhua News Agency”

  1.  Homosexual couples allowed to get married in Norway’s state church
  2. Majority of Norwegians positive about refugees as colleagues: survey – Xinhua
  3. Feature: Protests against Norway’s welfare service for taking children from parents
  4. Fewer applicants want to study petroleum engineering in Norway
  5. Norway proposes to let refugees make meals for school children
  6. News Analysis: Norway’s child welfare service urged to heed cultural differences 
  7. Norway’s security agency worried about possible radicalization of prisoners
  8. Shell to cut 140 jobs for stronger competitiveness in Norway: report
  9. Norway moves to introduce plain tobacco packaging
  10. Gearbox fatigue crack probable cause of Airbus H225 Super Puma crash: report
  11. Norway’s e-bikes sale in 2016 expected to quadruple from in 2014
  12. Norwegian media urged to play bigger role in promoting child welfare
  13. Fewer asylum seekers expected to arrive in Norway this year
  14. Norway plans to hike military funding over “deteriorated” security situation
  15. Norwegians throw bottles, cans worth 12 million dollars annually
  16. Norwegian parliament gives green light to sending troops to Syria
  17. Polar cod affected by small quantities of oil spill: research
  18. Norwegian police find no evidence of arson in deadly ferry fire
  19. Roundup: 36 pct of immigrant children living in poverty in Norway
  20. Norway’s fish exports to reach 12 bln USD in 2020: analyst
  21. Number of children exploited in human trafficking increases in Norway: report
  22. Lightning storm kills 323 reindeer in southeast Norway
  23. First dog cinema event organized in Norway
  24. Hawala system in Norway high risk for money laundering, terror financing
  25. Over 23,000 Norwegian schoolchildren compete to be eco-friendly
  26. Norway to launch new support scheme for green shipping
  27. Hairdresser in Norway fined for refusing client with hijab
  28. Oil companies on Norwegian continental shelf lose half of profits last year
  29. Printed newspaper circulation continues to decline in Norway
  30. Feature: Norway tries to improve statistics on bullying in schools
  31. Norway closes reception facilities as number of asylum seekers decreases
  32. Norway sends ships in Barents Sea to monitor Russian activities
  33. U.S. shale gas in the way of Norwegian gas producers: analyst
  34. Hospital strike postpones over 700 surgeries in Norway: report
  35. Norway to assess new weapon law after massive gun confiscation
  36. Norwegian PM criticized for cheering at professional boxing event
  37. Record breaking export of Norwegian seafood in first 9 months
  38. Train driver strike creates chaos in Norway
  39. Most Afghan men denied asylum in Norway: report
  40. Snowden appeals extradition lawsuit at Norwegian supreme court: report
  41. Lawmaker calls for postponement of FM network shutdown in Norway
  42. Hospital clown shows cancelled in Norway due to “killer clown” craze
  43. Number of low income citizens in Norway increases: report
  44. Partners behind one out of three murders in Norway
  45. Every fourth firefighter in Norway gets cancer: report
  46. Norway’s Statoil suspected to choose cost cuts over safety: report
  47. Norway’s biggest bank alleged to fund controversial Dakota Access Pipeline: report
  48. Norway’s oil sector cuts 40,000 jobs since early 2014
  49. Norwegian researchers claim cannabis abuse can triple risk of psychosis
  50. Norway’s central bank worried over citizens’ increasing debt: report
  51. Increased bank card fraud among clients of Norwegian banks
  52. 10,000 households without electricity in southern Norway
  53. Huge response to “house giveaway” during Christmas holiday in Norway
  54. European body worried about Norwegian hateful rhetoric against immigrants
  55. Norwegian minister calls for stronger cooperation with Britain
  56. Feature: Self-driving grocery vehicles introduced in Norway
  57. Norwegian police to use new “urban camouflage” uniform
  58. Norway can’t ensure loyalty of Syrian groups trained in Jordan: PM
  59. Norway to tighten grip on Arctic archipelago of Svalbard: report
  60. Roundup: Norway’s DNB funds sell stakes in companies building Dakota Access pipeline
  61. IMF hails Naorway’s reforms, targeted measures for regions, industries
  62. Norwegian cheese Kraftkar crowned best in world
  63. Norwegian police arrest 73 Afghans in immigration raid
  64. Chip in hand replacing key cards in Norway
  65. 51 men involved in extensive pedophilia networks in Norway
  66. Norwegian telecom company Telenor may face huge fine for violating competition rules
  67. Afghan asylum seekers on hunger strike in Norway over rejected applications
  68. Unidentified drones monitor military exercises in Norway: report
  69. Norwegians spend billions of kroner on Black Friday: report
  70. Norwegian fifth graders best in mathematics in Scandinavia: gov’t
  71. Norwegian taxi association hunts down Uber drivers: report
  72. Drivers in Norwegian city to pay toll on days with polluted air
  73. Norway’s 15-year-olds show good results in reading, mathematics, science
  74. Food variety in Swedish shops twice as big as in Norway: report
  75. Over 40 Afghan youth rejected for asylum in past six days in Norway
  76. Afghan ambassador to Norway calls for no mass deportations of refugees
  77. 2016 likely to be record year for Norway’s tourism
  78. Cars in Norway emit 42 pct more CO2 than claimed by producers
  79. One third female refugees in Norway can support themsevles
  80. Norwegian parents taking course about better parenting: report
  81. Norwegian taxi driver convicted of illegal driving for Uber services
  82. Printing of banknotes in Scandinavia to stop on Friday: report
  83. Oslo tightens security after Berlin attack: report
  84. Children in Norway living below poverty line increases in 2016
  85. Double prices for illegal parking in Norway from Jan. 1
  86. Lowest number of asylum seekers arrive in Norway in two decades: report
  87. Norway considers putting ankle monitors on asylum seekers: report
  88. Norwegian oil engineers keep jobs by working for reduced salary
  89. Norwegians use least income on real estate: report
  90. Norway court reviews mass murderer Breivik’s rights violation
  91. Winter flu claims lives of ten Norwegians: report
  92. First electric buses to come to Oslo in November
  93. Turkey rejects fear of ex-officers, diplomats seeking asylum in Norway
  94. Oslo bans diesel cars due to high air pollution
  95. Norway’s appeals court to rule on Breivik’s rights violation next month
  96. Bill Gates, Norway to invest in vaccines against epidemics
  97. Many older patients in Norwegian hospitals malnourished: report
  98. Norway forcibly returns record number of illegal migrants: report
  99. Norwegian companies invest in oil business in Iran: report
  100. Adults not enough informed about bullying in Norwegian schools: report
  101. EU’s emissions cut to increase power prices in Norway: report
  102. Majority of Norwegians cannot give up unhealthy life style after heart attack: report
  103. Norway’s Lutheran Church approves new liturgy for same-sex marriage
  104. Slow growth in Norwegian industry after oil crisis: report
  105. Lars Lagerback becomes new coach of Norway’s national football team
  106. Rising immigration to challenge Norway’s welfare state: report
  107. Norway calls in Russian ambassador to protest over visa rejections
  108. 30 plastic bags found in stomach of sick whale
  109. Norway mulls approving method of producing genetically modified salmon
  110. Some 270 Norwegian students drop school for chronic fatigue syndrome
  111. Norway government to promote new firearms legislation in spring: media
  112. Norwegian skier Therese Johaug banned 13 months for doping
  113. Norwegians buy much more environmentally friendly cars than before
  114. Unauthorized access to Norwegian public safety network detected: report
  115. Norway to legislate zero tolerance towards bullying in schools
  116. Norway’s PM urges U.S. to provide more development aid
  117. Norwegian Nobel committee chief Kullmann Five dies at 65
  118. Norway’s taxi licence rules breach EEA rules: monitoring authority
  119. Norway’s Telenor to leave Indian telecom market
  120. Donors to give 672 mln USD in aid to Nigeria, Lake Chad region
  121. 55,000 Norwegians suffer from post-traumatic stress disorder: report
  122. Norway to start Joint Viking military exercise next week
  123. Spotlight: Norwegian experts see China-Europe Trade positive overall
  124. More immigrant children living in poor families in Norway: data
  125. Women underrepresented among top executives in Norway: report
  126. Norway to come out well in Brexit negotiations: minister
  127. Youth crime rises in Oslo in 2016: report
  128. Record number of suicides among psychiatry patients in Norway
  129. Norwegian pharmacy customers save money in Sweden due to price gap
  130. Norway posts big decrease in asylum applications
  131. First bullying ombudsman hired in Oslo: report
  132. Defected Turkish officers receive asylum in Norway: report
  133. 2017 to be challenging for Oslo stock exchange: report
  134. Norwegian environmental organizations sceptical about biofuels
  135. Norway’s Telenor to launch much faster 5G mobile network in 2020
  136. Norway bank withdraws from disputed Dakota Access Pipeline project
  137. Northern Norway to need 4,000 new teachers in next ten years: report
  138. Increased number of poor children in Norway: report
  139. Norway to implement ad-free tobacco packaging from July 1
  140. Norway works on AI project to control hydropower plants
  141. Norway’s security service advises preparation for IS-indoctrinated children
  142. Norway, EU agree on new trade deal in agricultural products
  143. Home-made solar energy in Norway quadruples in one year
  144. Norwegian minister calls for indefinite storage of newborns’ blood samples
  145. Over 230 bln USD saved up in Norway’s oil fund: report
  146. Romani beggars in Norway in fear after TV documentary: report
  147. Norway to get electric airplanes in 10 years: report
  148. Smartwatches prohibited in Norwegian primary school
  149. Oslo airport opens new section, doubling size: report
  150. Berit Reiss-Andersen elected new chief of Norwegian Nobel Committee
  151. Electric car driver in Oslo punished for using doll as fellow passenger
  152. Norway’s Statoil hopes for big oil wells in Barents Sea
  153. 2,200 reindeer to be killed in Norway to stop chronic wasting disease
  154. Rare May snow in Oslo beats record for 1st time in 50 years
  155. Women thrive more than men in Norwegian armed forces: report
  156. Norway safe from ransomware attack: national security authority
  157. Oslo municipality fined for death of 63-year-old woman
  158. Farmers’ union block 25 food storages throughout Norway
  159. Norway’s tax income from oil industry drops significantly: report
  160. Sharp decline of fertility rate in Norway since 2009
  161. 50 new teachers to help youngest in Oslo schools
  162. Majority immigrants in Norway feel integrated in society
  163. Norway’s oil fund to invest in research meeting climate changes
  164. Food at Oslo airport restaurants expensive, of bad quality: report
  165. Oslo students monitored with surveillance cameras: report
  166. Foreign airlines against U.S. airport preclearance in Oslo
  167. Fewer petroleum science students in Norway “healthy sign”: expert
  168. Sharp decline of unemployment in Norway in May
  169. Norway to get special treatment during Brexit talks
  170. Uber threatens to withdraw from Norway: report
  171. Norway proposes to ban face coverings in schools
  172. Norway critical of Russian floating nuclear power plant
  173. Nine take-away restaurants in Norway shut down for hygiene breaches
  174. Norway police prohibit neo-Nazi group from demonstrating in July
  175. Norway police investigate series of car fire incidents in Oslo
  176. Oslo to get emission-free self-propelled buses in 2018
  177. Norwegian firms urged to invest in domestic offshore wind power
  178. Norway to use social media to reveal asylum seeker frauds
  179. Norway has world’s fastest mobile internet: report
  180. Neighbourhood influences child poverty in Norway
  181. Norway could become fully electrified by 2050: report
  182. Research shows oil workers at increased risk of skin cancer
  183. Norway to build world’s biggest data center: report
  184. Norway to ban semi-automatic rifles to boost security
  185. European nations, organizations condemn DPRK’s latest nuke test
  186. Lack of nursing home accomodation in Norway affects 103-year-old
  187. Norway uses digital surveillance to prevent illegal work on construction sites
  188. Hunter finds perfectly preserved viking sword in Norway
  189. Norwegian SAS pilots to strike on Thursday: report
  190. Boy, 6, dies after wrong treatment in Norway hospital
  191. Norway’s FM to become president of World Economic Forum
  192. Medieval boat being reconstructed in Norway: report
  193. Increased belief in conspiracy theories in Norway
  194. Norway’s former police officer gets 21 years for corruption
  195. Oslo sharply hikes price of residential parking
  196. Norway to get biggest aquarium in Northern Europe
  197. Norwegian business organization downgrades growth estimate for 2017: report
  198. Uber puts key business on hold in Norway
  199. Nordea teams up with Vipps payment solution in Norway
  200. Norway to continue internal Schengen border control after Nov. 11: minister
  201. Norway first in Europe to screen newborn for immune deficiency diseases
  202. Every fourth young driver in Norway drives over speed limit

“Tre faktorer for å lykkes som gründer” – Intervju

http://www.utrop.no/Nyheter/27263

Dragana Paulsens bedrift har eksistert i over tre år. Hun jobber som tolk av fire språk: serbisk, kinesisk, norsk og engelsk.

Tre faktorer for å lykkes som gründer

Ganske mange innvandrere mener at det å starte egen bedrift er den beste måten å få en jobb i Norge. Det er ganske enkelt å registrere et nytt selskap her i landet, men det er etterpå at det vanskelige virkelig begynner.

 En undersøkelse i 2012 for DNB viser at 500 000 nordmenn drømte om å starte sin egen bedrift. En Altinn-rapport viser at det årlig registreres rundt 30-35 000 nye bedrifter i Norge. Men etter fem år er så mange som 50-60 prosent avviklet.Ambisjoner.no har eksistert i syv år, mens Chinesetranslation.no har vært i drift i over tre. Sistnevnte er det Dragana Paulsen som står bak. Begge bedriftene hadde en tøff start, men nå vokser de etter planen. Skikkelig markedsorientering, bredt nettverk og tålmodighet i prosessen er tre viktige faktorer disse to gründerne gjerne vil dele med folk som tenker på å starte egen bedrift.Motivasjon og marked

– Det hele startet med at vi så at det var så mye negativ omtale av minoriteter i media. Vi følte at vi måtte motbevise det. Det var den grunnleggende årsaken til at vi startet Ambisjoner. Vi et godt team på tre. Vi planla hvordan vi skulle jobbe, hva vi skulle jobbe med, og hvilke saksområder vi skulle gå inn på, sier Waseem Mirza, daglig leder i Ambisjoner.

 
Waseem Mirza er grunnlegger av Ambisjoner. Han er opptatt av å løfte fram alt det positive folk med minoritetsbakgrunn bidrar med.
Foto: Taotao Liu

Dragana Paulsen har lignende erfaringer.

– Jeg hadde erfaring fra flere små prosjekter. Der oppdaget jeg at det var mange i Norge som er interessert i Kina og kinesisk språk. Jeg så et potensielt marked, så startet jeg egen bedrift, sier Paulsen, som har studert kinesisk i Serbia i mange år.

Nettverk
Paulsen forteller at det er vanskelig å få virksomheten i gang hvis du ikke har prosjekter å jobbe med.

– Derfor er det lurt å bygge opp et nettverk først og få noen prosjekter før du oppretter egen bedrift. Det er min erfaring. Linkedin, som er et slags Facebook for karrierefolk, er effektivt for å bygge opp et stort nettverk, legger Paulsen til.

– Det er veldig viktig å ha kjenne folk. Du vil alltid trenge kompetanse, eller å komme i kontakt mennesker som kan bidra på en eller annen måte, sier Mirza.

– En rask og effektiv form for nettverksbygging erå delta i organisasjoner og nettverk som allerede er etalbert. Folk med likende interesser engasjerer seg i nettverk, og det kan du dra nytte av som gründer.

Ting tar tid
– Det tok tid før selskapet mitt var skikkelig i gang. Det første året var det bare ett større prosjekt jeg jobbet med, forteller Paulsen.

Mirza er enig i at alle bedrifter vil slite i begynnelsen, og Ambisjoner gikk også tregt den første tiden.

– Dette er noe alle som vil starte for seg selv må gjennom. Startfasen er gull verdt i den forstand at du får den erfaring og kompetanse som er nødvendig for å ta bedriften din videre.

 

 

Ogledalo 2000.-te

Februarski dan umoran i siv Skoro nepozvan; poziva da otvori oči. Sećanje na juče – dal’ je nekom kriv? I taj gadan osećaj da ga nešto koči.   Lice u ogledalu, dobro poznato Oči neme, mirne, spremne su za vidik novi. Za trošenje energije, da li vredi sve to Dugog očekivanje da se dese snovi?   Korak na ulici; šta će da se desi?

Zaslepljen od sunca, prepun novih nada

I opet očekivanje; poruku prenesi

Nekom tamo gore, ko ne zna da pada.

Da veruje? Suviše je nisko

Hodao po zemlji i slušao zvuk Jer čovek će shvatiti sve što mu je blisko Al’ za pravu istinu – veliki je muk.   Da spozna? Velika je žrtva Suze prolivene, nemir, jad i strah Jer na kraju čini se da je duša mrtva Da mu je čak blizak emocija kraj.

I na koju stranu sada da krene?

Dal’ je stvarno važan ugled, moć i broj? Večno u dilemi, neke mračne sene Okreću mu glavu, viču ”Marš!” i ”Stoj!”

Dragana Vignjević

“Potraga”

Pre par godina je negde pročitao da svaki čovek ima pravo da sreću traži na svoj način. Velika istina, velika!, pomislio je i odmah je prisvojio kao svoju misao vodilju. Bio je ponosan na svoju istrajnost – te parole o potrazi za srećom se od tada čvrsto držao. Tog dana pogotovo čvrsto. Posmatrač sa strane bi rekao da mu ništa nije išlo u korist, šta više, činilo se da je sve što je imao bilo par tih utešnih optimističkih misli u glavi.
Vreme je bilo užasno. Padala je ledena kiša. Grad od blata tonuo je u jesenji sumrak. Ali ne, on je bio srećan. Znao je da niko neće uspeti da poljulja ovo blaženo stanje, prouzrokovano događajima dana, koji se polako završavao.
Sve je počelo uobičajenim naglim buđenjem. Na ulici, naravno. A klupa na kojoj je spavao…Gospode, da li je to uopšte LIČILO na klupu??? Zdušno je pokušavao i eto, skoro da je uspevao, da uživa u opštem rasulu koje ga je okruživalo. Telefon je uporno zvonio i, iako se vec gomila njegovih komšija skupila oko govornice, on je prvi uspeo da zgrabi slušalicu.

-Halo?

-Dobar dan, ovde sekretarica preduzeća “Rovčilo Kradić doo” .Tražim gospodina P…Halo?….Da li je gospodin P. tu?

-Ovaj….

-Obaveštavamo Vas da je razgovor za posao zakazan za danas u pet popodne. Adresu znate? Severni bulevar broj 2, u prizemlju.
-Pa ,ovaj, mislim da…

-Dakle, ako budete imali ikakvih pitanja u međuvremenu, slobodno okrenite naš broj. Verujemo da ga znate? Dakle, do pet, prijatno!
Gospodin P? “Rovčilo Kradić doo”? Čuo je da su vec duže vreme u nekim dugovima…čime se ono bave? Neka građevina, kao da je video u nekim starim novinama…A ko je taj godpodin P? I ko još uopšte greškom zove govornicu? Pa ovu njihovu mesecima niko ne koristi! Čudo da je i ostala u jednom komadu…
Dok je tako mozgao šta da radi sa potencijalnim radnim mestom, koje mu je izgleda bilo na dohvat ruke, ugledao je Žiku kako koristi gužvu i zauzima njegovu klupu…to znači da će morati da traži novu, inače će uveče ležati na travi…Još jednom je pogledao Žiku kako već blaženo hrče na trulom drvetu i brzo doneo odluku. Srećom, znao je gde je Severni bulevar.
Zgrada u kojoj se firma nalazila je zaista bila izuzetna. Beli zidovi ,sa vrhunskim kvalitetom prozorskih stakala i krovom, koji, verovao je, ne prokišnjava. Nije loše za početak. Kucnuo je na vrata.

-Slobodno!…Izvolite?

-Dobar dan. Ja sam, ovaj…Ne znam da li sam sa Vama pričao..Jutros ste mi javili da dođem na razgovor. ..za posao, znate. Za pet imam zakazano.

-Dakle? Ah, pa da! Uđite, direktor Vas očekuje.
Direktor NJEGA očekuje…Progutao je knedlu, zategao pohabani kaput na sebi i, nakon što je sekretarica otvorila drndava stara vrata, zakoračio je u prohladnu prostoriju. Zelene zavese, zeleni stolnjak…sa nostalgijom se setio srećnih vremena iz detinjstva. Punacki direktor je ustao iz stare kožne fotelje i pruzio ruku uz neprirodno širok osmeh.
-Znate, dragi moj gospodine, imali ste dosta sreće što ste uspeli da zakažete intervju. Ne primamo, znate, mnogo ljudi u toku godine. No, da pređemo na stvar. Vaš feljton u novinama-kako li se zovu?-ah da, “Jučerašnjica”, bio je zaista izvanredan! Vaše poznavanje istorije izgradnje magistrala…

-Da, ali ja…

-Naravno, slažem se sa Vama. Tek treba da sagledamo sve Vaše kvalitete i da vidimo šta imate da nam ponudite. Profesionalac kao što ste Vi definitivno neće dozvoliti da ga kvalifikuju samo na osnovu novinskih članaka, zar ne? Naravno, potrebno je malo prakse..

-Ali gospodine, molim Vas!

-Kako molim?

-Da li mogu da sednem?

-Oh, pa naravno! Marija, donesi gospodinu stolicu iz hodnika. Hoćete li čašu vode? Da li Vam je dobro?

-Da, sasvim sam u redu. Nego, što se tiče posla, mislim da neću…

-Ma,haj’te, molim Vas! Nemojte biti skromni! Nećemo Vas sad tek tako pustiti! Znate, Vi ste veoma retka prilika.

-Slažem se u potpunosti. Vidite, nisam ja ono što Vi tražite…

-Bez uvrede, gospodine P, ali retko ko može odmah da zna šta mi tražimo…

-Ali, molim Vas!!!

-Ne, nemojte me prekidati. Vidite, naš kolektiv smatra…

-Vi morate znati da…

-…da će stanje biti produktivnije ako nas ima više…

-Molim Vas, saslušajte me!!!

-No, dobro, gospodine P, šta je sada bilo?

-U tome je stvar. Ja nisam gospodin P! Ja sam J. i, nažalost, nisam nikakav gospodin!
-Oh, gospode! Kako, molim??? No…Marija! Koga ste zvali telefonom?..e, pa za Vašu informaciju, pozvali ste pogrešan broj! Jeste, po-gre-šan!

Trudeći se da sakrije bes, direktor preduzeća “Rovčilo Kradić doo” ustade iz fotelje i primaknu se njemu, nesuđenom novozaposlenom.

– Vidite, gospodine J, meni je strašno žao, ali Vas moram zamoliti da odete.

Ali on je već bio duboko u mislima koje su se smenjivale 100 na sat. Uhvatio je sebe kako ima priliku da prosvetli gospodina “instant-gradimo-magistrale-za-deset-godina” i otkrije mu način kako da “Rovčilo Kradić doo” izađe iz finansijskih neprilika. Mogao ih je povezati sa ujkom- tu bi, računao je, morao da popusti i ponovo uspostavi kontakte sa brojnim rođacima…Ali! Oni fino da zavrse obnovu onih zgrada u predgrađu, ujki su ionako još samo trebali nešto jeftiniji građevinci. Uh, kakav bi to kraj onda bio! Preselio bi se na selo, našao svoju sreću…na svoj način…

-Imam predlog za Vas. Mislim, kad sam već tu…

-Oh, zaboga, Mislite na zaposlenje? Morate znati princip naše firme…

-Upravo pokušavam da Vam objasnim…

-Ne, ne! Nije potrebno ništa da se objašnjava. Vidite, vreme je novac, a mi to vreme upravo suludo trošimo! Da se uklapate u ovu vrstu posla, u redu, ali –dragi moj gospodine-pa Vi nemate ni dan radnog iskustva!

Bio je red na njega da preuzme inicijativu. Skočio je iz neudobne stolice, glumeći totalnu uvređenost.

-Iskustva??? Iskustva, kažete?! E, pa da vidimo! U fizičkim radovima imam definitivno više iskustva nego ceo Vaš kolektiv!

Koliko li je samo kutija preneo sa Žikom od kamiona, do trećeg sprata, sa sprata do kontejnera. I tako godinama! Može se reći da nije slagao ovog uobraženog direktora. Ispalivši tako par rafala u njegovom pravcu, pun sebe, zaključi:

-I ne samo to! Svoju praksu obavljam svakodnevno – i to besplatno!

Video je već da će se ujkine trospratnice izgraditi bez spretnih i ažurnih ruku ovog gospodina i njegovog uvaženog kolektiva. Nema ni brašna ni hleba od ovakvih diplomatskih pregovora.

Direktor ga je zapanjeno pogledao.

– Ali to je apsurd, da pružate besplatne usluge! Pa, gde to još ima?? Vaše vreme definitivno nije i Vaš novac!

-O, ne! U pravu ste! Moje vreme je toliki lukuz da je apsolutno neprocenjivo. Upravo zbog toga, odustajem od svoje namere. Idem. Doviđenja, gospodine direktore.

Brzinom svetlosti ustao je sa rasklimane stolice. Ljudi tipa direktora firme “Rovčilo Kradić doo” veoma brzo su ga umarali. U tom momentu osetio je kao da, sve što mu u životu treba, jeste da izađe iz ove zgrade. Morao je da izleti napolje, na svež vazduh, gde ga je na mračnoj, blatnjavoj ulici čekala Ona – Sreća i njena najbolja drugarica Sloboda. Nasmešio im se pobednički. Zagrlio je ove dve dame i odgegao niz blatnjavu ulicu.

Dragana Vignjević

Neka se zna za Lapac!

Donji Lapac – “grad ili selo”? Pitanje koje sam, secam se, postavila mojima kad smo sa komsijama, iz ko zna kog razloga, stajali i “svecano” posmatrali vedro nebo nad kucom gde smo skupa stanovali. Tog dana sam, pretpostavljam, prvi put postala svesna gde ja to zivim geografski i sta je to Donji Lapac za mene. Nije za zameriti- naime, upravo smo ucili o geografskim razlikama izmedju grada i sela u lapackoj osnovnoj skoli.

“Mjesto!”, viknu neko od odraslih i porazi me odgovorom.”Opcina”, dodade neko drugi. Ni selo ni grad. Kao cardak ni na nebu ni na zemlji. Definicija Donjeg Lapca, ili ukratko – Lapca, ce jos duzi niz godina obelezavati znak pitanja u moj glavi. Cuj ti njih – mjesto! Pa to moze biti bilo koje – mesto. Ili opcina! Ta rec mi je uvek zvucala nekako previse…ozbiljno, kao rec nekog jezika kome mi, deca, nismo imali pristup.

Hmm…kako opisati Lapac? Ne bih bas pisala o raznim geografskim definicijama. To se danas lako moze istraziti. Internet i knjige ce pisati o mnogo toga, ali ne o ovome. Naime, Lapac je za mene, pre svega, apsolutno druga dimenzija. Verujem da za svakog od nas postoji jedno takvo mesto. Sve mi se cini da je to nesto sto nas vezuje za detinjstvo, ali opet ne mora da znaci. Mozda neko jos nije nasao svoje mesto, svoju oazu mira? Ja verujem da jesam. “Nasla” sam Lapac.

Mesto iz koga sam se, sticajem okolnosti, preselila kao desetogodisnjakinja. I koji sam opet posetila u svojim dvadesetim. I, ako mi verujete, to nesto vanvremensko, to nesto…bajkovito sto me oduvek tera da se nasmesim ili najezim ili prosto nekad zablenem u jednu tacku i izgubim u svakakvim mislima…cekalo je na istom mestu sve ove godine. Strpljivo. Nista mu vreme nije moglo. Ma kakvi. Niti promene. Svasta se u Lapcu u medjuvremenu izdesavalo, ali kako to u zivotu obicno biva, svasta i prodje i ljudi na kraju samo zele da zive u miru. Mir me je i docekao, na samom pocetku novog veka.

Izlazim iz automobila te jeseni i dooobro udahnem ostri planinski vazduh. Vazduh koji tako poznato mirise i koji govori, pocela je skola. Krenuce kise. Pada rosa, ali i boja na krosnje u sumi. Miris jeseni. Miris kise i opalog lisca. Nagovestaj studeni. Miris vrganja u sumi. I planine. Postojane, cuvaju naselje sa svih strana. To je Lapac u jesen, pomislim i kao da opet imam osecaj nervoze kad treba da krenem u vrtic. Nove patike su spremne u torbi, kosa i nokti uredno podrezani i ocisceni. Smejem se samoj sebi, ali sam svesna koliko je to nekada bilo bitno. Odvojiti se na par sati od svojih i dan provesti sa drugom decom sa kojom moras svasta da delis. U vrticu smo naucili da delimo sa drugima na pravi nacin. Prvo u vrticu, a zatim i u skoli. I svaka jesen, bas kao i ova sad, donosi mirise, a tim i osecaje vezane za novu radnu sezonu.

Ovaj put, ipak, ovo ne vazi za mene. Ovu jesen u Lapcu provodim sa najblizima – skupa ozivljavamo uspomene uz kafu u suncanom dvoristu, obilazak komsiluka i u prijatnim i svezim vecernjim setnjama. Vreme i dinamika dvadeset prvog veka kao da su stali ovde. Cujem krisom da ipak mogu do Interneta u blizini i skoknucu, caskom, cisto da budem u kontaktu tu i tamo.

Medjutim, mnogo vise vremena provodim vezana za knjige iz prilicno dobro opremljene biblioteke. I to bas u zgradi vrtica! Zujim okolo pogledom po majusnim stolicama i stolovima, narandzastim ormarima u uglu i kockama raznih velicina…Ostatak prostorije cine uredne police pune knjiga, kutak za najmladje i njihovu kreativnost i sto za nasmejanu mladu bibliotekarku. Slusa moje (verovatno blesave) detinjaste utiske dok, evo, stojim tu dvadesetak godina kasnije. Mora da me razume – pa svi imamo neke svoje momente, tesim se saljivo u sebi.

Izlazim napolje i gledam u dvoriste sa klackalicama, toboganom i raznim spravama za penjanje. Secam se dana kada su ih doneli u vrtic. Sve to silno sarenilo koje se pridruzilo starom, ali tada jos dobrodrzecem, crvenom ringispilu. Deca ga i danas posecuju s vremena na vreme, tokom letnjeg raspusta. Trava je zarasla u okolini, ali njima to nista ne smeta. Prolazim pored dobro poznate jabuke na izlazu i jos se jednom okrenem. Gledam u vrata ove zanimljive kuce da kosim krovom. Ta su vrata nekada bila ogromna i strasna. Onda kada sam tek krenula u vrtic. Deca sa svacim moraju da se nose ponekad. Onda sam par godina kasnije bila starija sestra u vrticu. Blizio se polazak u skolu za moju generaciju i vrata su tako postala manja i manje strasna.

Photo by Kjartan Ivar Paulsen(Photo by Kjartan Ivar Paulsen)

Krecem dalje niz ulicu. Sa leve strane vidim dobro poznate tri zgrade i bacam pogled na prozor u desnom uglu trece u nizu. Moja soba, mislim se i cudno mi sad deluje taj prozor sa tudjom satelitskom antenom. Secam se pisanja domaceg na stolu i fantasticnog pogleda na spomenik Narodnim herojima na koji smo se stalno penjali i spustali kao niz tobogan. Odlucujem da prodjem sa unutrasnje strane dvorista sve tri zgrade. da dobro osmotrim sve te ulaze gde smo se mi, klinci iz kraja, nekada davno okupljali, igrali, prepirali (sve to ide u rok sluzbe), bacali loptu na onaj metalni broj 2, pa ko vise pogodi…a kome lopta zavrsi na balkonu iznad…Desavalo se i to. Smesim se i jezim se. Drago mi je sto sam tu.

Preko puta ulice je osnovna skola u kojoj sam pohadjala tri i po razreda. Gledam u dvoriste i par klinaca koji koriste kosarkaske i fudbalske terene. Premalo sam vremena provela u toj skoli, cini mi se. Nekako sam naprasno napustila to mesto u kome sam, cini mi se, tek pocela da ucim malo vise o zivotu, ljudima i nasem nesavrsenom svetu. Ipak, uvek volim da svratim u hodnik koji uvek nekako posebno mirise, bacim pogled u tronozni klavir u uglu ispod stepenica i nestrpljivo potrazim svoju ucionicu. Evo, smejem se jer sam se setila baletanki i laganih patika koje smo specijalno morali da nosimo “unutra”, da ne isprljamo ucionicu.

Krecem dalje, svesna sta me okruzuje u blizini – sa desne strane zgrada Elektre gde je radio tata, s leve strane, malo dole nize, policijska stanica gde je radila mama. Iza mene, prema putu za Bihac, kafic “Bluee” sa dva “e”. Popularno mesto i jedno od omiljenih svratista mladih i onih koji se tako osecaju. Preko puta ulice, tamo gore, rusevine tzv. Novog hotela. Tamo su mame i tate proslavljale Novu godinu dok smo mi mladji sa bakom i dekom gledali crtace i novogodisnji program na tv-u. A evo me sad gde prilazim Starom hotelu. Ocigledno nekada veoma raskosna zgrada, sada je pusta vec decenijama, a na prozore sada neko tu i tamo zalepi neko obavestenje ili oglas. Tu je bilo i Kino, u koji mi, mladji, ni pod razno nismo smeli da krocimo (osim kad je u pitanju bila neka skolska priredba), pa smo morali da se zadovoljimo iznajmljenim VHS kasetama iz videoteke.

Gledam u svoj odraz u ogledalu. Volela bih ipak da me secanje bolje sluzi, nego sto je zaista slucaj. Kao kroz maglu secam se okupljanja sa drugaricama, pijuckanja zutog i crnog “Pola” i uzivanju u svim tim detinjastim sitnicama, koje su danas tako retro, tako jugoslovenski. “Zivotinjsko carstvo” i one slicice koje mirisu na cokoladu. “Cokolino” i obozavani “Krasov” kakao. Barbike i kenovi i celave lutke (sto manja, to popularnija!). Kasetofon. “Pony” bicikli. “Cunga lunga” zvake. Mada znam da nisam bas originalna sa ovom nostalgijom. Svako je nostalgican za vremenom svoga detinjstva. I neki delovi proslosti nam se uvek cine bolji od sadasnjosti. Takva je ta nasa ljudska priroda.

Preko puta – staro drvo. Hrast, cini mi se. Cest motiv na slikama i razglednicama. Mesto nekadasnjeg okupljanja je odmah tu u blizni, na klupama ispred prodavnice. Na tim klupama se “normalno” sedelo preko dana, ali uvece i nocu, ako zelis da budes u trendu, sesces bas na naslon. I onda bi krenula prica o svemu i svacemu. Rekao bi covek, toliko toga se desava u Lapcu. Nekad bi se u mraku cula pesma, nekad vicevi, nekad smeh…Danas je situacija drugacija. Mladi se oglavnom okupe leti, uglavnom u kaficima, a na lapackim klupama se tu i tamo odmori poneki stariji mestanin.

Bacam pogled na prodavnicu preko puta. Radnja koja je promenila adresu za dva kucna broja. U samom centru, gde se rano ujutro mogao sresti komsija, cuti sve moguce vesti, ko se ozenio, ko je dobio dete, ciji su to gosti stigli u Lapac…nije promenila namenu. Iz razgovora ljudi sa kesama u rukama mogu se stalno nacuti iste svakodnevne brige: “sta cemo za rucak”, ima li reda u posti, kad treba nekome po lek. I nekad se cini da je dosta te rutine svaki bozji dan, u tom malom mestu gde se nikad nista ne menja…ali ponekad coveku upravo to fali.

Da, u Lapcu nalazim ono sto mi cesto treba u ovim ludim, brzim vremenima – malo tisine, sto dalje od gradske buke i stresa. Da, bas onda kada imam osecaj da su mi se svi (s duznim postovanjem, ali cenim da svi to ponekad osetimo) popeli na vrh glave i da mi treba prostora od svakodnevne ludnice. U Lapcu se tako malo toga desava (pogotovo zimi!), da, onima koji vole da sami sebi diktiraju zivotni ritam, pruza neiscrpan izvor za punjenje baterija, pronalazenje dodatne kolicine energije, a i inspiracije za neke decje hirove, ako ih imaju, to jest.

Recimo, i u ovom odraslom dobu skoknuti do parka preko puta i skakutati po stepenistu spomenika Narodnom heroju Stojanu Maticu ili pentrati se po nekada ogromnom zidu do njega, koji sad izgleda tako mali. Opet se dakle nalazim u parku svog detinjstva, u samom centru Lapca. Odmah pored je bila prva adresa na kojoj sam stanovala, pa nije ni cudo sto sam godine provela bas u ovom zelenilu.

Photo by Kjartan Ivar Paulsen

(Photo by Kjartan Ivar Paulsen)

Stare zgrade “Borova” i te prve adrese vise nema. Leti osusena trava prekriva neku vrstu platoa gde se nekada nalazila ta zanimljiva gradjevina. Sa jedne strane, par stanova, sa druge, odmah iza ugla, prolaz u kome se nalazila i posta i radnja sa onim cipelama za odrasle. Danas se posta nalazi na nekih pet minuta udaljenosti od stare adrese. Prodjem tuda nekada, peske ili biciklom kada sam u poseti i cesto me pogled odvuce ka pustom platou i maloj stazici koja se spusta ka nekadasnjoj autobuskoj stanici a na kojoj sam upravo napravila svoje prve biciklisticke korake. Pitam se -da li su i naredne generacije upadale u onu koprivu kad bi nespretno skrenule sa puta? Kada su tockovi poceli malo spretnije da se okrecu lako je bilo prelaziti i sve ostale staze i puteve po Lapcu.

Jedna od njih je ona koja vodi ka Obljaju, brdu koje mi je uvek delovalo tako blizu a “nikako da stignem do njega”. Pod Obljajem – siroka livada. Okupana suncem, dodala bih, jer je upravo takvu jasno pamtim. Zvuk vetra i zvonca sa ovcica koje komsija u daljini cuva. Svež vazduh i mirisi koji čiste i umiruju misli. Daleko od svakodnevnih obaveza i gradske buke, ova tačka na našoj planeti kao da mi pruža uvid u neku drugu svakodnevicu ili možda čak otvara vrata sećanjima i prošlosti onih zbog kojih postojim danas? Pa se onda dam u razmisljanje o svemu tome… Ovde bura zna nekada da naleti, bas onako iznenada, i “produva kroz kosti”. Tako me i sad prene iz dubokih misli i pisti “Idi negde, ugrej se, bolje ti je! Sto nisi ponela deblju jaknu?” Gledam prema brdu kroz napola otvorene oci koje se bore sa snaznim suncevim zrakama. Secam se kako su nas neki kerovi davno pojurili iz ovog kraja. A mi svi na biciklima, ne zna se ko je smotaniji. Cujemo lavez iza sebe i rusimo rekorde u okretanju pedala. “Obljaj-reli”, rekao bi neko sa strane koji stoji i krsti se pred prizorom. Kad smo isprepadani konacno stigli do “civilizacije”, shvatili smo da su psi ostali daleko iza nas. Zapravo, ono sto nas je pojurilo je verovatno bio samo glasni lavez zivotinja iza tamo neke ograde. Dogovorili smo se tada zaverenicki da nikome ne pominjemo ovaj blam. Evo, ja sve do danas odrzah obecanje. Sada je ta staza iza mene prazna i tiha. Nema laveza, nema decje vriske. Ali priroda se i dalje ne da.

Nisam verovala da cu ih opet tek tako pronaci. Ali evo i danas su mi prsti “krvavi” od sveze ubranih, slatkih kupina! I u roku od pet minuta kao da opet imam 10 godina…Zelenilo oko mene i dalje ne popusta, a vetar me jos jednom snazno sibnu u lice. Bas kao nekad, na trenutak ne mogu da disem a onda brzo sklanjam lice u jaknu koja mi je najednom preko ramena. Opet sam na biciklu. Usporavam na raskrsnici. Balansiram na kratko, ali znam kuda cu dalje.

Skrecem udesno i ubrzo ulazim u tzv. Rasetin kraj. Tu je i bakina i djedova kuca i dvoriste u kojem sam verovatno napravila prve korake. A i ostatak rodbine je tu u blizini. Bas volim ovu ulicu. Htela ne htela, tu cu uvek biti dete, ma kako da mi se neko obraca i ma kakve “odrasle” obaveze da me cekaju na nekom drugom mestu.

Spustam se dalje, do kraja ulice, tu i tamo mahnem poznatom licu i na kraju se zaustavljam na raskrsnici, na izlazu ili ulazu u Lapac (zavisi u kom pravcu se krecete). Tu se, sa moje desne strane, nalazi vecno pocivaliste mnogih dragih ljudi, koji su nekada prolazili istim ovim ulicama, slusali slicne price i brinuli iste brige…I kao da danas porucuju, zivot je ipak samo jedan, treba se opustiti i uzivati svaki dan koliko se moze, jer sve prolazi i sve se neprestano menja.

Cini mi se, ako je covek dovoljno iskren prema sebi, da “ono tamo” gde smo odrasli ima
posebno mesto u nasim mislima…Tako i mene pomisao na Lapac dovodi u neko posebno stanje, vremena koje je zauvek proslo ali je istovremeno i dalje tu, beskonacno luta mojim secanjima i “iskace” pri susretima sa nekim nekim mirisima iz kuhinje, naglascima ljudi koje srecem tu i tamo po svetu, slikama i video zapisima koje omogucuje danasnja moderna tehnologija. Ovom pricom pokusavam da se udruzim sa tim necim sto me prati u stopu gde god da sam i da ovekovecim “svoje mjesto pod suncem”…Neka se zna za Lapac!

Photo by Kjartan Ivar Paulsen

(Photo by Kjartan Ivar Paulsen)

(Text by Dragana Paulsen)

 

Ништа ме не кошта да пробам.

 

Ништа ме не кошта да пробам.

Објављено: 6. децембар 2011. од стране магазин Студент под Писма читалаца 

Хој, Белгијо, међу пивом и чоколадом!

Да нешто разјаснимо – не бих ја никада ни провирила ван Србије да нисам имала снова. Још као студенту Филолошког било ми је „суђено“ да слушам приче о иностранству и путовањима и, хвала Богу, нисам се ни жалила на то. И док је већина „тупила и тупила“ како „ником није лепше него нама“…нека хвала, ја сам себи на папир давно уцртала тачку – што би наш народ рекао „зацртала сам себи судбину“. Колико ме сећање служи (не судите ако не морате, друга година мог кратког студирања се десила пре девет година), тој једној тачки (тамо негде, на крају планете) придружило се још много њих. Видела сам да немам куд, боље да себи прекратим муке. Стога сам се коначно и званично одлучила – кад тад, не знам када, не знам како – живећу у инсотранству живот који ја бирам! Завирила сам тада у џеп (новчаник иначе ретко користим а тад га нисам ни имала – шта у њега да ставим?): имам све укупно 30 динара до краја недеље, подстанар сам, породично благо једнако је минусу и гомили дугова, што ће рећи: само једна у гомили забрињених младих глава у Србији.

Једини начин да први пут у животу употребим пасош (који сам иначе добила у децембру 2001), била је – стипендија. Једини поштен начин да се дође до стипендије јесте знање. До знања се стиже уз помоћ књиге. Технички гледано, четири проста корака. Ја сам одлучила да кренем тим путем и веровала сам у себе. Стрпљење, прагматичност и вера у себе је све што вам треба. Све остало долази и пролази и оволики увод пишем због свима нам познате ситуације у земљи и нашим животима.

Тако смо једне зимске вечери попуњавали формуларе за стипендију која се додељује за летње курсеве холандског језика у Холандији и Белгији. Ништа ме не кошта да пробам, рекла сам у себи, предала попуњен формулар и потпуно заборавила на то…до једне топле мартовске вечери, када сам у сандучету открила коверат, на коме је писало „BUITENLAND“ („иностранство“, на холандском). Тако је све кренуло. Коначно прилика да учим у иностранству и видим свет!

Нажалост – или на срећу: ко зна шта ме још у животу чека (узмимо у обзир да одавно више не живим у Србији) – курс је трајао свега три недеље, па немам баш толико искуства да пишем о студирању у иностранству. Међутим, имам доста да кажем о искуству у размени студената, свакодневном боравку у међународном студентском кампусу , предности боравка у страној земљи за оне које уче стране језике.

Курс који сам ја похађала у јулу 2002. био је организован од стране универзитета у белгијском граду Хаселту. Било нас је стотину из 26 земаља у свету (могуће да данас то важи за већи број земаља, с обзиром на географске промене). Уживала сам пре свега у боравку на једној од тачака планете (поменутих на почетку текста!) , где има места за свакога, за сваку културу, обичај, језик. Најбољи пријатељи су ми стигли право из Индонезије. Повезивала нас је жеља за знањем холандског и фламанског језика и културе. Били смо на правом месту, свакодневно слушајући занимљива предавања, често путујући на излете, упознавајући се са историјом тих земаља и бројним музејима и изложбама, али и са градском ноћним животом, белгијским поносом – чоколадом и пивом и свакодневном вожњом бицикла, упркос нестабилном времену, типичном за Белгију.

bg1

Било је то једно право животно искуство и за мене су се од тада отворила врата кроз која сам често пролазила. Од тада, није прошла ниједна година да бар једном  нисам провирила „преко гране“ и, верујте, нико ме није финансирао. Доста сам радила сама, не само послове, већ и на успостављању бројних иностраних контаката и коцкице су се склапале, једна по једна. Било је момената, наравно, кад бих се превише наслушала прича „из шупљег у празно“, па сам мислила да нећу успети. Међутим, човек је сам ковач своје среће и нико ми није био крив што сам допуштала да ми се „ремете кругови“. Буде па прође, па сам увек изнова радила на својим сновима и сад више немам тих брига.

bg2

Верујте, кад нешто радите срцем – то се види. Види вам се на лицу. Види се око вас. Постављате питања. Сваки дан нешто откривате. Комуницирате и размењујете конструктивна мишљења са људима. Паметним људима. Кад сте на правом путу, само са паметнима можете да се распричате. Дакле, знаћете кад је то то. Морате да знате шта нећете, а шта хоћете од живота. Ако је то студирање у иностранству, латите се књиге, будите радознали али размишљајте једноставно, гледајте много даље од прста пред носом и верујте у себе! Само напред!